ХОРДЕ "драг краљица", сексуализовани плес чудних људи и ЛГБТ реконструкција Тајне вечере само су детаљи "таписерије одвратности" подастрте пред људе широм планете који су само хтели да виде како ће се у граду Јелисеја отворити спортске игре.
И на први поглед било је јасно да париски Јелисеј више нису поља раја из старогрчке митологије, нити место вечитог загробног живота у коме уживају богови и јунаци. Супротно је Париз!
Тајна вечера у реконструкцији наказа и у Паризу је имала оригинални митолошки смисао - Прича о издаји. Код Давинчија је Јуда, а у Паризу то свакако није био Томас Џоли "куеер уметнички директор" ангажован од "Комитета". Он је само болестан. Додуше не терминално као "цивилизација" која га је одабрала. Метални коњ и јахач на Сени као да су дојахали из библијског Ивановог откровења: "И видех, и гле, коњ блед, и ономе што сеђаше на њему беше име смрт, и ад иђаше за њим". A све то je пратило 85 чамаца које је низ реку Сену возило скоро 7.000 спортиста из 205 земаља.
Е, они су осрамоћени. Личили на Циркус бува, јефтину сеоску вашарску забаву на којој буве прескачу једна другу док им "артиста" диригује.
Нису криви спортисти. Не, ни мало и нису они буве. Они би да се такмиче, уосталом то им је једина права награда за све напорне тренинге,загушљиве свлачионице, досадне карантине...
Људи су увек напредовали кроз такмичење, а на отварањима Олимпијада "пламен су носили" најуспешнији. Од кад су Стари Грци измислили Олимпијаду, прекидавши за то време ратове.
Нажалост,Париз и Европа и Америка би да ратују. Показали су то и одабиром спортиста који смеју да се надмећу, а који не. Као да хоће човечанство да зараћени бувљи циркус. Ако је за утеху. Након што су се на мрежама почели да "репризирају" скарадни кадрови из Париза и да пристижу коментари"обичних" појавила се "непозната сила" под називом Digital Millennium Copiright Act (ДМЦА).Тражили су од платформи,(највише на Иксу) да се "сведочанства" склоне под претњом казни.
Можда су се "аутори"покајали?! Или су закључили да су париски Олимпијски сценски
бисери превише вредни да би се бацали пред"буве".
И, „Шекспир“ никад није био потребнији свету: Бити нам је или не бити!
Commenti