top of page
Search
  • Writer's pictureDragan Vujičić

РЕПУБЛИКА



Убиство српског старог свата Николе Гардовића испред Старе цркве на Башчаршији од 1. марта 1992. године током обичне српске свадбе обележава се као Дан Босне и Херцеговине. И није проблем да БиХ има дан, него да постоје људи у Босни који на овај дан „славе".

Исте ноћи 92. када је Ћело убио Србина “из чиста мира“, дигнуте се барикаде у читавом граду а народ, дотле само завађен "услугама" ЕЗ и Вашингтона, дохватио се „на крв и нож".

Ћело јесте профитирао у Босни за коју се борио. Рамиз Делалић је од вође подземља у Сарајеву аванзовао у хероја такве државе. Био је командат Девете брдске бригаде и цео рат је посвећено рекетирао хуманитарну помоћ из света цивилима на Миљацки. А коренима, подземљу и под земљу вратио га је 2007. клан Насера Кељмендија у класичној мафијашкој сачекуши. Нешто око хероина!

Бењамина Карић, садашња градоначелница Сарајева имала је годину када је почело, рат не памти. Не сећа се ни када је убијен Цацо - командант 10.Брдске 1993. који је, претходно српским костима напунио Казане на Требевићу. "Хероја" су убили његови јер је превише убијао и своје.

И, нек се Бењамина не сећа...

Не ваља јој што је у "парадоксу од државе"-како је БиХ ове 2024. назвао Милорад Додик током циничног обележавања „Дана“ Карићева "мултиетнички" грлила малишана не старијег од пет, обученог у ратну униформу БиХ. Дечак је у њен загрљај пред камерама "ступио" као добровољац из будућности, а њој се допала "посвећеност".

И какве то везе има са "грађанском" Србијом која ни ове године није приметила морбидност у региону.

"Јесте ли за суверену и независну Босну и Херцеговину, државу равноправних грађана, народа Босне и Херцеговине - Муслимана, Срба, Хрвата и припадника других народа који у њој живе" гласило је референдумско питање те 1992. чији је резултат прослављен хицима у српског свата Николу Гардовића.

Бењамина је и 2024. дала сарајевски одговор на ово питање, а београдски "прометеји" људских и свих других права нису раговали. Уосталом, у "кругу двојке "одавно су никле "ћевабџинце" а и Валтер је Сарајево заменио Силиконском долином. У политичком сленгу права и врлина елита из Врта демократије - српски егзодуси се ионако зову "реалност на терену".



166 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page