top of page
Search
  • Writer's pictureDragan Vujičić

МАХСА АМИНИ И СРЕБРЕНИЧКИ ГЕНОЦИД - ИСТА ПРИЧА

Драган Вујичић за скуп: Пропали покушај обојене револуције у Ирану 2022. године





ДРАГИ ПРИЈАТЕЉИ


ЗАДИВЉЕН сам што сте организовали скуп поводом годишњице трагичне смрти Махсе Амини у вашој земљи и лично сам почастован што сте ме звали да говорим.

Истина је оно што нас је овде окупило.

Томас Ман рече: „Чак и када је штетна истина вреди више од корисне лажи, а истина у вези са страдањем девојке из Ирана није штетна, ни срамотна, него може да буде лековита.

И због Махсе Амини, Иранаца, Срба и свих других народа - ова истина заслужује да се чује што јасније и гласније и са свих тачака на планети.

Јер:"Све ће проћи само ће истина остати" - како рече Достојевски!



ОПАСНА РЕЧ СИМУЛАРКУМ


Данас, у трећој деценији 21 века, постоји велика реч коју морамо додати свом речнику: Симулакрум.

Дефинише се као 1) слика; сличност; 2) нејасна представа; привид; 3) пуко претварање; лажно представање.

У речнику Кембриџа симуларкум се објашњава као: "нешто што личи, али представља нешто друго".

Постоји дефиниција која каже: "Нешто што замењује стварност њеним представљањем.“

Дакле, симуларкум је замена за стварност или анти-стварност.

Симулакрум у ствари није оно што сакрива истину – сврха

симуларкума је скривање чињенице да истине нема у тој појави.

Цео овај процес се не дешава у вакууму јер укључује људску активност.

Реалност постоји, али је људска перцепција искривљује!

И баш ова ружна реч симуларкум може да послужи да најјасније

објасни шта се збило, поводом смрти иранске девојке Махсе,

септембра прошле године и зашто је генерисана онолика количина лажи и подвала намењена обичном народу како би их позвала да руше своју земљу и веру.

Сви знамо!

Људи су по природи групна врста.

Чак и када смо сами, имамо дубок осећај припадности групи.

Било да то свесно знамо или не, већина онога што људи раде је напор да се прилагоде идеалима своје изабране групе како би осетили осећај прихватања и припадности.

Можда је Махса Амини у последњим данима свог живота ишла животном стазом мимо своје групе или народа, али због тога она није умрла.

Умрла је јер је била болесна, а сладострашће које је западна цивилизација показала након трагичног краја младе жене ући ће у бескрајну хронику бешчашћа цивилизације која је заслужила да оде.

Међутим,пре него оде, ова цивилизација нам спрема још изазова.

Замислите се над чињеницом да се већ 2025. процењује се да ће 90 процената свих онлајн садржаја генерисати преко вештачке интелигенције. То значи вести, постови на друштвеним мрежама, ћаскање, слике, видео записи, веб странице.

Укратко, све.

Генеративна вештачка интелигенција која је коришћења и у организација хаоса у Ирану 2022. преко друштвених мрежа у 2025. довешће до потпуног колапса стварности, а то је последњи адут оних који би да владају нашим земљама,државама и душама уместо нас.


ДА НЕ ПОБЕДИ АНТИСТВАРНОСТ


Наше две земље, Србија и Иран, морају да ураде све да антистварност не победи у нашим животима јер био то био крај обе наше земље обе цивилизације.

Прети опасност да, док гледамо у сјајне нове симулакруме на својим телефонима или таблетима који се формирају пред нашим очима, стварност заувек побегне на задња врата.

Србија и Иран су увек биле пријатељске земље и не без поноса морам да приметим да Србија никада није уводила санкције против Техерана!

Ми смо једина у Европи која није великом народу Персијског царства окретала леђа и тако ће и остати-сигуран сам.

Нажалост,имали смо неспоразуме током деведесетих на просторима Балкана и код огромног дела исламске цивилизације данас влада перцепцијални утисак да су Срби били муслимански крвници деведесетих година у ратовима на Балкану .

Да појасним термин:

Реч перцепција у оригиналној употреби је означавала отисак на воску које је правио печат. Данас је вероватно исправно рећи да је перцепција утисак који се ствара на уму човека.

Тај утисак на уму исламског човека о Србима је погрешан и последица је најстрашније пропаганде, сатанизаовања мог народа који се први у Европи нашао на удару-заједничког непријатеља Атланске таласократије са седиштима у Лондону,Вашингтону и Бриселу 1990.

Реч Сребреница, која увек испречи када ми православни Срби разговарамо са људима Алахове вере, је симуларкум такође-баш као што је била смрт Махсе Амини и све што се догађало и Ирану након тога, а што су јављали западни медији.


Према симуларкуму из 90-тих "Сребреница је најтрагичнији појам савремене историје" и градић у источној Босни у којем се налази једини музеј геноцида у Европи подигнут "у име злочина" равном оном немачком из Другог светског рата.

У ствари, током јула 1995. у борбама око Сребренице српске снаге стрељале су више стотина муслиманских ратних заробљеника.Тешко је причати о бројевима.Суд у Хагу који је пресуђивао "бројеве", криминалистички никад није обрадио тај велики злочин те се спекулише од преко 1.320 стрељаних људи,162о до 3.000 како је то утврдио историчар Гидеон Грајф,спајајући стрељања у близини града Зворника и муслиманске жртве у побуни затвореника у Кравици надомак Братунца у једном складишту где су људи били затворени.

Огроман је ово злочин.

Нама Србима црвене образи због њега, али није у питању геноцид.Ниједна жена,дете и ниједан мушкарац млађи од 17 година није стрељан.Болесници који су ову наредили и који су извршили наређење ипак нису наудили цивилима него људима,војним обвезницима супростављене војске који су им се предали како би спасили главе у глупом обрачуну.

Судови, како међународни, тако и домаћи, никада нису утврдили ни сравнили тачан број пострадалих људи у страшном злочину, нити су уопште утврђивали колико је људи, превасходно муслимана, погинуло у жестоким борбама које су данима вођене у шумама источне Босне јула 1995.

Нису утврђени ни разумни мотиви злочина.

Нама Србима,највећа иронија наратива о "српском геноциду" јесте чињеница да ниједан Србин који се затекао у Сребреници и околним селима након што су муслимани преузели власт у пролеће 1992. није из тог окружења изашао жив, баш као што ниједан српски ратни заробљеник "жив" није размењен из тог "муслиманског страдалишта" за три године убијања и узимања заробљеника са једне и друге стране.

Чињеница је да су из"пакла Сребренице" излазили само муслимани, и то у пратњи војника међународне заједнице, увек када су то хтели, још од пролећа 1993. године.

Логичку "тачку" на причу како су Срби над муслиманима у БиХ починили "геноцид" ставио је попис становништва у БиХ из 2011, према којем је народ који је истребљиван у периоду 1992-1995 ("попут Јевреја 1941") представљао већину у земљи где су га наводно уништавали: пре почетка сукоба у заједничкој држави било их је нешто преко 43%, а 20 година касније, после тог "страдања", више за чак 7%.


ЛАЖНА НАУКА ЛАЖНИХ ПРАВДОЉУБАЦА


За креацију овог српског симуларкума заслужан је Трибунал под називом "International Tribunal for the Prosecution of Persons Responsible for Serious Violations of International Humanitarian Law Com- mitted in the Territory of the Former Yugoslavia since 1991." основан Резолуцијом 827 Савета безбедности од 25. маја 1993. године.

Већ из самог назива овог ад хок суда, више је него јасно да се ради о институцији створеној да суди једино и искључиво за догађаје на географски омеђеној територији за коју су писани правни оквири.

У међувремену, волшебно, његове пресуде су добиле глобални правни значај. За овакав суд специјално су написани закони из Статута према којем је процесуирано 160 људи. Статут је мењан више од 50 пута - онако како је то потреба налагала да се пресуди појединцу.

И после његових пресуда, данас велика већина на западу, али и у исламским земљама верује да на Балкану има непријатеља оличеног у српском народу.

Упаво зато ово говорим овде и овом приликом!



За настанак кључног "специјалног" и карикатуралног поимања геноцида који данас "виси о српском врату" заслужан је египатски експерт за исламско право, Шериф Басиуни који је предавао на Универзитету у Чикагу. У свом виђењу суштине злочина геноцида, Басиуни се "обрачунао" са изворном Конвенцијом о спречавању и кажњавању злочина геноцида која је 1946. донета у СБУН.4

Египћанин у свом теоријском раду "Геноцид у Босни и Херцеговини" образлаже тезу о могућности постојања сасвим локалног геноцида. Та алхемија претварања народе у групе, а потом "група" у народе, у свом правном бесмислу отелотворена је у првостепеној пресуди изреченој 2012. српском генералу Толимиру за "геноцид у Жепи у јулу 1993", када су, како је установљено, убијена три лица.

У ствари, Басиуни је скрнавивши међународно право, утро путеве међународном поретку заснованом на правилима који је жестоко и крваво ударио највише исламски свет у тзв.Рату против тероризма од 2001.

Западни Рат против тероризма из 2001. је био само еуфемизам за рат против целог ислама!


ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ-НИКАД ВИШЕ


Уважени,оба наша народа живе у политичком тренутку када сваки политички пробисвет на Западу постаје Винстон Черчил када год га промовишу медији симуларкума.У ствари то је свет масовне обмане, а ла Едвард Бернајс и Јозеф Гебелс.

Николо Макијавели је записао: "Није онај ко први узме оружје подстрекач несреће, већ онај који несрећу храни."

Пропаганда,како смо некада звали симуларкум од 1622. годину када је папа Грегора XV и успоставио "Congregatio de Propaganda Fide" постала је неподношљива, ушљива и увредљива за сваког човека.Папа Грегор је и установио ово тело да би ратовао против католичке браће протестаната покушавајући да их убеди да су криву.

Папа Гргур на Балкану 90-тих био је пољски политичар Тадеуш Мазовјецки који је августа 1992. именован за специјалног известиоца УН за људска права у региону Балкана. Мазовјецки није био само бивши премијер Пољске, већ и блиски политички сарадник Карола Војтиле, то јест папе Јована Павла II, тада најмоћнијег човека у Европи.

Католички активиста Мазовјеци, био је уредник независног католичког месечника под називом "Wiez" или "Линк", и успоставио је блиске односе са надбискупом Каролом Војтилом из Кракова, који је 1978. године постао папа Јован Павле II.

Након што је постао главни политички саветник антико- мунистичког пољског синдиката "Солидарност" 1980. године, Мазовјецки је деловао у најближем контакту с папом, функционишући практично као папин агент.

Он је режисер свих лажи на Балкану од масовног српског силовања муслиманки до Сребреничког геноцида.

Он је у Тузли 24 јула 1995.нашао једина два преживела сведока стрељања између седам и осам хиљада муслимана Мелвудина Орића и Хурема Суљића.



Овај Пољак је новинару Кристијану Родеу "у перо" дао "коначну процену" броја страдалих у српској операцији ослобађања енклаве, од најмање 7.000 зашта је Кристијан Роде из Кришчн сајнс монитора добио Пулицеерпву награду.

На крају,стара изрека вели да сваки идиот може претворити акваријум у рибљу чорбу, али још нико није смислио како да учини обратно.

Једном када се нека земља сломи, она обично остаје сломљена.

Зато не смемо дозволити да будемо сломљени у симуларкумима какви нам се намећу, него морамо причати, састајати се, и поводом смрти Махсе Амини, али и поводом смрти и српских и муслиманских у Сребрници и где год то треба.

Завади па владај -то су измислили они на западу, а ми више не смемо да живимо њихове симуларкуме.



130 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page