СТЕВАН СТОЈАДИНОВИЋ ТИЦА, ПОДВОДНИ ДИВЕРЗАНТ ЈНА НИКАД НЕЋЕ ЗАБОРАВИТИ СЕПТЕМБАР 1991. НЕКАДА елитни ратник, а већ дуго пензионер ЈНА, Стеван Стојадиновић Тица један је од ретких Смедеревацa који не воле септембар.
У септембру, на падинама око Деспотове тврђаве миришу виногради и шљивици, док диверзанту Тици у сећање долази смрт право из Сплита из некадашње војне луке Лора.
Он је, каже, гледао како од положених мина 25.септембра 1991.у 10.51 у ваздух лети брод (баркаса) ЈНА и са њом у смрт одлази петорица војника, стари тада 19 година. Разнети су Перковић Горан, Видић Светомир и Радовић Раде, затим Јован Димитров и Ванчо Стојков.
Они су били у задњем делу брода док су рањени али су живи остали заставник прве класе Лазо Жмирић, и водник Новица Михајловић.
Дана 25.септембра 1991.страдало је пет војника ЈНА надомак луке Лора у Сплиту
Пита Стеван Стојадиновић: Како и зашто је овај злочин заборављени?
Подсећа: Са ЗНГ је потписано примирје надомак победе, 24. септембра.
Кнински корпус је у то време 1991. заједно са другим јединицама успешно дошао до опкољених гарнизона у Задру, Шибенику, па и Сплиту.
- Када смо очекивали да ћемо се ускоро спојити са нашима, Кадијевић и Бровет су на Председништву Југославије 24. септембра тврдили да ратну ситуацију "држе у рукама" и да ће гарнизони бити деблирани уз помоћ посматрача ЕЗ. Заузврат су повукли наређење да се војним путем, деблокирају гарнизони - објашњава Стојадиновић да су у зору 25. дан након потписаног примирја тачно у пет часова и 25 минута, усташе почеле да постављају минске препреке на улазу у ратну луку Лора.
ЗАБРАЊЕНО ПУЦАЊЕ
Како се сећа Стојадиновић, вицеадмирал Боцинов није дозволио да морнари запуцају док су усташе постављале мине. Било је, забога, примирје.... Наши диверзанти су извукли четири мине и показали их представницима посматрачке мисије Европске заједнице. Ови су се правили луди.
Само пет сати касније пострадали су морнари који су морем носили хлеб опкољенима у Лори.
Тог првог дана примирија из Лоре је послато пет телеграма саучешћа породицама погинулих у примрју.
Разнети су војници ЈНА Горан Перковић, Светомир Видић, Раде Радовић, Јован Димитров и Ванчо Стојков
- Адмирал Драгољуб Боцинов је тада заповедао у Лори. Обавестили смо га о минирању луке, али он је "веровао" усташкој капетанији која га је обавестила да се њен трајект за Брач наводно покварио тог јутра, те је зато возио цик-цак на улазу у луку. Овај човек је чак пропустио да обавести морнаре из аеро-базе, одакле нам је долази хлеб, да "постоје сумње - тврди Стојадиновић.
Сећа се бивши подводни диверзант како је са својим командантом Томом Петровићем (потоњим заповедником 82. Поморског центра у Кумбору), ронио и вадио мине.
Од 20 извадили су четири како би се направила бреша за снабдевање опкољених. "Жести" Тицу и што су им се Хрвати изругивали преко Радио Сплита "како је ЈНА поставила мине" наводно нудивши помоћ у деминирању...
Улаз у Лору миниран првог јутра након је потписано примирје са знањем адмирала ЈНА Боцинова
-Тај српски однос према српским жртвама је нешто што никада нећу моћи да разумем! Прошле су 32.године од злочина.Не смем ни да помислим како се осећају породице усмрћених на правди Бога, очеви и мајке Горана Перковића, Светомира Видића, Радета Радовића, Јована Дмитрова, Ванча Стојкова - вели Тица додајући да је ипак било "небеске правде".
- Од истих мина је двадесет осмог јануара 1992. пострадала и баркаса Хрватске ратне морнарице која је наишла на властиту минску препреки. Погинули су хрватски поморски диверзанти Дарко Јуришин и Никола Перлета, док су Бошко Бале, Иван Грубишић и Марио Јелача рањени.
ГЛЕДАЛИ КАКО ЋЕ ИХ ПОБИТИ
За хрватског заповедника код полагања мина одређен је капетан фрегате Стјепан Бернардић Кула, а теористича акција је успела из другог покушаја -сведочи адмирал Бошко Антић који радио вештачење догађаја.
- Минирање су покушали истог дана када је примирје потписано дакле 24. преко трајекта "Владимир Назор" који је пловио за Брач. Када је пријавио квар, допловио је и патролни чамац ЈРМ и прекинуо их у намерама. Међутим, исте ноћи прекрцали су мине у на расходовани трајект "Градац и јавили су лучким властима и "Јадролонији" да га тегле "Бродоспасовим" тегљачем "Антарес" до бродоградилишта. "Градац" је био погодан за полагање мина јер је имао високе бокове који су скривали рад са минама. Усташки капетан фрегате Стјепан Бернадић је предложио да се мине положе непосредно испред луке Лора док се тада већ"њихов" адмирал Летица сложио речима је "позиција препреке идеална-.
Историја Безчашћа је неисцрпна…