top of page
Search
  • Writer's pictureDragan Vujičić

БРАНИ ФБИ ОД ХАКЕРА И ДРУЖИ СЕ СА ЈАПАНЦИМА

Иако слеп, Слободан Бркић је стручњак за сајбер безбедност, полиглота, православни мисионар




ГОСПОД никоме не да више него што може да поднесе. Тако је и са нама Србима. Све што се дешава има свој разлог. И то што смо били скоро 500 година под Турцима, само нас је оснажило. Али, фали српска слога. Кад смо на рубу пропасти, ми се удружимо и онда покажемо непријатељу да нам сложнима нико ништа не може.


Овако говори Слободан Бркић (32), слепи полиглота, стручњак америчког ФБИ за сајбер безбедност, православни мисионар који је по сопственој рачуници око 9.500 странаца превео у православље, од којих око 300 Јапанаца.

Слободан је посве необичан Србин. Када смо питали како све то успева а очима не види, кроз смех казује како устаје раније од других људи. У ствари, дневно спава два сата, једе једном, веган је, а остало време је за рачунаром. Изузев када пева духовну музику са сестрама близнакињама Вером и Надом у хору Цркве Светог Марка и цркве Светог Гаврила. Слепи младић свира клавир и компонује..


- Ми смо рођени у Београду 1989. године у децембру као тројке. Од нас троје, двоје нас је због вишка кисеоника у инкубатору остало без вида. Другима је то необично, али ја то сматрам неком врстом предности. Да могу да вратим време, да будем уместо Бога режисер свог живота, ја бих опет исто изабрао - изненадио нас је Слоба Бркић на почетку разговора.

Објашњава и зашто је, када су га у више наврата питали да ли би желео да прогледа, рекао - не.

- Ја сам својим животом задовољан. Јесам изгубио једно чуло, али сам добио много више. Да се то није десило, вероватно бих био просечан, обичан човек који се бави просечним стварима. Не бих научио десет језика, не бих се бавио сајбер безбедношћу и не бих упознао толико дивних људи...

Говори десет језика, међу којима: енглески, француски, немачки, јапански, шпански, италијански, старогрчки, латински... Каже да су му језици отворили врата знања кроз која је ушао унутрашњим оком. На свој начин и кроз своју предност Бркић често проповеда и у манастирским портама код нас и у свету.



- Ово што нам се дешава сада, када смо пред опасношћу да нам зграбе Космет, у великој смо мери и заслужили. Док нешто не изгубимо, не знамо колико нам значи и престанемо да то ценимо и користимо га као подразумевано. Тек кад дођемо пред врата свог губитка, без обзира на то да ли је то територија или драга особа, тек онда схватимо. Е, кад се сложимо у вери, патриотизму, љубави према свом народу, у борби за праве вредности (част, истина, правда и мир), побеђујемо. До сада смо увек били победници јер смо од ретких народа којима је у гену вера да "нема правде без морала".


Пропутовао је Бркић свет. Унутрашњим оком га је гледао. Често је у Америци, ради у Департману ФБИ за сајбер безбедност.

- Сада сам сваке године тамо пар месеци, а први пут сам ишао још као мали са сестром у Бостон где смо имали прве операције очију. И видео сам Америку. Могао сам да осетим енергију сваког човека појединачно - нису они лоши људи. Кад човек види само физичким видом, он је ускраћен, јер очи варају. Ја видим духовним видом који је непролазан. Није џабе речено у Светом писму: "Благо онима који не видеше, а повероваше!" - прича Слоба додајући да је и тамо у Америци најлепше и најпрегледније видео Америку у српским манастирима.


Говори даље о својим путовањима:

- Где год да сам ишао било је разних искустава, а најбоља енергија била је у нашим српским, православним манастирима и црквама без обзира на то да ли се налазе у Америци, Канади или Србији. На пример, Црква Св. Јована Шангајског у Сан Франциску, наш манастир Грачаница, наше цркве широм Америке и Канаде. Ту је енергија божанствена.


Мисионарење и борба за веру овог младог човека водили су преко интернета широм света. Ноћу и дању за рачунарима непрестано даје часове језика људима широм Земљиног шара. Све људе поштује, али посебно Србе и Јапанце...

- Мој најбољи пријатељ се зове Јамамото из Јапана, који има 115 година и доћи ће овде на лето. Он је био војник у Другом светском рату, учествовао је и у нападу на Перл Харбор. Био је и на Окинави. Ми смо као два брата рођена. Он сваки дан трчи по 10 км. Живи сам. Унук који је имао 68 година му је умро пре три године...

Најбољи пријатељ му је Јамамото из Јапана са 115 година, ветеран Перл Харбура

Јапанци цене Србију а Србин Слоба узвраћа поштовањем. Прича како је пре две године једна од његових ученица енглеског језика, која сада има 96 година, изразила жељу да га посети у Србији и како је дошла у јуну прошле године.

- Два дана пред повратак кући, она каже: "Ја хоћу да посетим српску верзију планине Фуџи". Питам где је то. Каже: "Ртањ!" Кад смо отишли тамо, ја сам био у патикама, спустило се небо, ударила невиђена киша. Мој пријатељ и ја једва смо седам сати ишли горе, па доле, а она је била као лептир. На крају је прешла у православље и поново дошла у Србију већ у новембру прошле године. Сад поново жели да дође у мају, а рекла ми је: "Кад будем долазила за 20 година надам се да се Скадарлија неће променити" - звучи Бркићева прича невероватно.

Око 9.500 странаца превео у православље, а међу њима и око 300 житеља царевине са Истока

Поштовање Јапанаца према православљу Бркић објашњава чињеницом да постоји православна црква у Токију која се зове Николај До према мисионару који је многе поданике царства превео у православље.

- Они хоће да чују, да саслушају и да промисле оно што им се каже - објашњава "унутрашњи поглед на Јапан" наш саговорник. Многи онда питају да се учлане у то "удружење", а ја им објасним да то није удружење него начин живота: Добро чини - а добром се надај; Третирај друге како желиш да третирају тебе; Говори оно што мислиш и чини онако како говориш. И ту је сва мудрост.

Када су језици у питању, најблагороднији су према мишљењу Бркића они стари: старогрчки, латински, јер у њима живи историјска мудрост.

О својој "главној" професији стручњака за сајбер безбедност Бркић сведочи да се ради о "младалачкој љубави".

- Ја сам почео да се интересујем за рачунаре и информационе технологије још одмалена, али то тад није било овако доступно. Учио сам самоуко... колико сам само компјутера уништио тешећи се да се човек учи док је жив. Бавим се прављењем антивирусних програма, веб-сајтова, база података, одбрана система од хакерских напада. Увек има клијената и са стране...

До језика - четири корака
- ЈЕЗИКЕ сам научио путем четири корака које сам лично разрадио. Први корак је слушање аудио-курсева како би се изградио вокабулар. Научим речи. Други корак је разговор с људима. Корак број три је тестирање знања (преко филмова, гледања вести...) Последњи корак је читање, писање и теоретски остатак граматике.

У ИТ департману ФБИ Бркић ради на антихакерској заштити. Објашњава како постоје три врста хакера који нападају.

- Први су професионалци који раде за своју владу, за своју државу и циљ им је да украду информације или да оштете друге. Друга врста хакера су тзв. хакери-криминалци. Они раде искључиво за новац. Трећа, најгора врста је група хакера фанатика. То су они који хакују из убеђења, уверења, религије. Њима није битно да ли су жртве хакерског напада Американци, Руси или Кинези.

Неверници и убице
КАДА говори о хаковању и о злупотреби ИТ технологија, Бркић тврди да су најгори они којима је ИТ религија.
- Они су неверници и њима су сви неверници. Најопаснији су у стању да убију рачунаром. За разлику од хакера који када пошаљу вирус обарају систем, у стању су да својим нападом прегреју рачунар који експлодира и убија те на месту. Преко 300 људи је страдало на тај начин - открива нам сајбер тајну.

На крају разговора, поставили смо Слободану Бркићу њему "досадно питање": да ли икад помисли какав би му живот био да је као остали?

- Господ, уместо да допусти оно што ми желимо, бира оно што је најбоље за нас - закључује Слободан.


284 views0 comments

Recent Posts

See All

Comments


bottom of page